Поводом обележавања 200 година од објављивања првог издања Српског рјечника Вука Стефановића Караџића, за ученике осмог разреда одржан је јавни час. Циљ часа био је да ученици прошире знања из историје српског књижевног језика, будући да у осмом разреду изучавају ову област, али и да се упознају са значајем Вуковог Рјечника за утемељење српског језика. Срби су имали граматике и речнике и пре Вука, али је у Рјечнику из 1818. године спроведена језичка и правописна реформа. Од тог дела почиње савремени српски језик – српски књижевни језик у чијој основи је народни језик.
Ученици су се упознали са структуром Вуковог дела, јер је он ризница народних обичаја, песама, бајки, бајалица, тужбалица, шаљивих прича, анегдота и сл. Чули су и неке заборављене речи.
Најзанимљивија активност била проналажење значења неких речи у Вуковом Српском рјечнику и Речнику српскога језика Матице српске (нпр. шенлук, пинтер, бешика, видар, ћуприја...), али и повезивање некадашњих назива занимања и животиња са данашњим (бедевија, гуја, грмуша, арслан, терзија, кујунџија, алас...).
На крају часа ученици су упознати и са осталим речницима, јер избор лексике у речницима свакако указује на ниво друштвеног и културног развоја Срба у време настајања ових речника. Српска лексика мењала се кроз историју, па је у време турске владавине доста турцизама ушло у наш језик, а данас је присутан утицај енглеског језика.
Целокупне активности осмислили су наставници српског језика Милица Станојчић, Чедомир Сандић и Јелена Радовановић, у сарадњи са библиотекарем Оливером Лабудовић.