Uncategorised - ОШ "Филип Филиповић" Чачак

Мудролије

Објављено 26. фебруар 2016. | Штампа | Ел. пошта | Погодака: 6774

ЂАЧКИ Б И С Е Р И....

Лекари су најбољи писци, јерпишу рецепте сваки дан.

Мој град би био чист да нема живих бића,а нарочито људи.

Ја не учим ни преко године, па нећу ни за распуст.

Мој друг је дете неправилног облика

Децимали су они прцољци са којима не знам шта да радим кад поделим два броја.

Моја баба се поједе због мојих кечева у школском животу.

Коке и певци су нелетеће животиње.

Мој друг Триле је дебело људско биће иако је још дете.

Пупољчићи су се напупољили на грани.

Школа је предмет који треба озбиљно схватити.

Увек кад у школу пођем, сетим се да није требало да дођем, јер ћу бригу ја да створим и џабе само да се уморим.

Ако ми наставник не да добру оцену кажем да је баксуз. Кад ми да добру, за мене је цар.

Да нема школе не би нам се адреналин пењао.

М И С Л И О ......

·Пријатељ је човек који о теби зна све, али те упркост томе воли (Елберт Хабард).
· Бескорисно је човеку са предрасудама доказивати неоправданост његових предрасуда. ( Тургењев)
· Лоше методе чине да и добре књиге и добри учитељи постају бескорисни.( Томмасео Ниццоло)
· Не верујте речима, ни својима ни туђим; верујте само делима и својима и туђима.( Толстој )
· "Упознај самога себе" - диван је и користан савет; штета је само што се стари нису сетили да нам покажу како да се окористимо тим саветом. (Антон Павлович)
· Покоравамо се законима да би били слободни. (Цицерон)
· Добар човек може се постидети чак и пред псом. (Антон Павлович)
· Ствари се не мењају; ми се мењамо. (Тхореау Хенрy Давид)
· Никад се немој заморити у давању домовини. (Еурипид)
· Када губиш, немој изгубити поуку коју можеш из тога извући.
· Неста блага, неста пријатеља. (Народна пословица)
·Самоћа боли, али не толико као лажна дружељубивост (Теодор Фонтане)
· Страх тера чак и старце да трче (Немачка изрека)
· Сви се ми плашимо. Разлика је у питању: од чега? (Франк Тис)
· Лична срећа није могућа изван друштва, као што живот биљке није могућ ако је истргнута из земље и бачена на бесплодни песак (Толстој)
· Наши највећи непријатељи нису незналице и простаци, већ образовани људи али продане душе (Грејем Грин)
· Никада није разборито довести непријатеља на ивицу очајања (Николо Макијавели)
· Бивши пријатељ гори је него непријатељ (Руска народна изрека)
· Једина награда за врлину је врлина, једини начин да имате пријатеља јесте да будете пријатељ (Емерсон)
· Наш свет је позоришна завеса иза које се скривају најдубље тајне (Рајнер Марија Рилке)
· За разумна питања нема тајни. За неразумна питања све је тајна (Лав Толстој)
· Када би батине некога научиле памети; најпаметнији би били бикови.
· Кад је људима досадно, досадно им је понајвише због тога што су досадни себи самима.(Хоффер Ериц)
· Немој се смејати сновима других људи.
· Сваки човек је дете својих поступака.(Мигуел де Сервантес)
· Боље је научити непотребно, него ништа.
· Ко се не протегне према покривачу томе озебу ноге. (Гете)
· Све наше умовање своди се на то да попуштамо осећањима.( Блаисе Пасцал)
· Човечанство почиње да ствара оптимисте тек кад престане да ствара срећне људе (Гилберт Кит Цестертон)
·Нема жалоснијег призора од некога младог песимисте - ако изузмемо неког старог оптимисту (Марк Твен)
· Лудости учињене у младости не може надокнадити сва мудрост у старости. (Бертранд Руселл)
· Геније је један посто надахнућа и деведесетдевет посто зноја.
· Најважнија ствар за цео живот је избор занимања, а најчешће је то плод случајности. (Блаисе Пасцал)
· Ценим онога ко живи да би учио. ( Ниче )
· Подели твоје знање, тако да можеш другима помоћи да напредују.
· Каква би тишина настала кад би људи говорили само оно сто знају.
· Ко је и сам неповерљив, тај не заслужује поверење! (Гете)
· Ни у што се тако чврсто не верује као у оно што се најмање зна. (Монтескје)
· Богаташ у тучи настоји сачувати лице, а сиромах капут. (Руска пословица)
· Само мали духови разликују туђе · Ако свако уради онолико колико је способан, неће народ пропасти. ( Вук Караџић )
· Шта твоја туга чини док ти спаваш? Будна је и чека. А кад изгуби стрпљење, она те буди ( Иво Андрић )
· Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, и још чудније:

како често нам баш то мало недостаје ( Иво Андрић )

· Слобода је независност, срећа је независност од хиљаду ситних ситница ( Исидора Секулић )
· Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може ( Јован Дучић )
· Храброг срећа хоће. ( Српска пословица )
· Зло је ко не зна а учити се не да ( Српска пословица )
· Ко не мисли о добру, тај мисли о злу ( Српска пословица )
· Боље је не обећати него реч не одржати ( Српска пословица )
· Боље је поклизнути ногом него језиком ( Српска пословица )
· Без главе неваља ни ексер, а камоли човек ( Српска пословица )
· Боље је понешто сакрити, него рђаво приказати ( Српска пословица )
· Колико је од земље до неба, толико је од нечовека до човека ( Српска пословица )
· Мораш сам да порастеш без обзира колики ти је отац висок ( Ирска пословица )
· Мудар је отац који познаје своје дете (Вилијам Шекспир)
· Највеће уживању у животу је да урадите оно за шта људи кажу да не можете да урадите (Валтер Багехот)
· Деца су за све људе њихов живот. ( Еурипид )
· Највећи човек увек остаје дете. ( Гете )
· Честитог човека поштују чак и они који то нису.
· Човека ниси преобразио тиме што си га ућуткао (Марк Твен)
· Жеља и љубав то су крила за велика дела (Јохан Волфганг Гете)
· Никада се не јавља жеља коју не можемо да испунимо (Рицард Баx)
· Човек је од главе до пете створен од својих жеља (Индијска мудрост)
· Хуманост се састоји у томе да никада неки човек не буде жртвован за циљ (Алберт Швајцер)
· Од циља води хиљаду путева, до циља само један (Мишел де Монтењ)
·Ниједан циљ није толико узвишен да би оправдао нечасна средства (Алберт Ајнштајн)
· Онај кога су однели до циља не сме веровати да га је достигао (Марија фон Ебнер-Есенбах)
· Са људима који стреме другачијим циљевима не могу се правити заједнички планови (Конфуције)
· Најкориснији су савети којих се најлакше придржавамо (Лик Вовенарг)
· У самоћи се може стећи све осим карактера (Стендал)
· Слаб је онај који је изгубио веру у себе. (С. Жек)

и своје. Великодушан човек види читав свет као своју породицу.

· Људи су дорасли да се обрачунају са другим људима, али не с проблемима... (Тин Ујевић)
· Реч сутра измишљена је за неодлучне људе и за децу.( Тургењев)
· Кад постанеш свестан своје грешке, признај је и учи из ње за своју будућност.
· Живот какав био да био, бољи је од маште, као што је здравље боље од болести. ( Тургењев)
· Добро по наредби - није добро. ( Тургењев)
· Несрећан човек и кад падне на перје, разбије главу.
· Никад није касно напустити предрасуде. (Тхореау Хенрy Давид)
· Духовитост је дрскост која је стекла образовање. (Аристотел)
· Знати да знамо што знамо и да не знамо што не знамо право је знање. (Тхореау Хенрy Давид)
· Само је мајка она која даје божански значај жени. (Тарцхетти Игинио)
· Сумњичење није одлика узвишених душа, него ограничених и охолих умова. (Тарцхетти Игинио)
· Немогуће је да се све доказује. (Аристотел)
· Знамо шта јесмо али не знамо шта можемо бити. (Wиллиам Схакеспеаре)
· Много је боље плакати од радости него се радовати туђем плачу. (Wиллиам Схакеспеаре)
· Нико није случајно добар; врлину треба научити. (Сенека)
· Сваки напредак цивилизације био је у почетку жигосан као неприродан. (Бертранд Русселл)
· Понекад један посто лудости надјача деведесет девет разума.
· Човек који не прави грешке обично не ради ништа.
· Победа над страхом је почетак мудрости. (Бертранд Русселл)
· Пристојност, каткад, захтева лаж.
· Пријатељ свих није ничији пријатељ. (Сопенхауер)
· Немој дозволити да због малог неспоразума изгубиш велико пријатељство.
· Псовке су аргументи оних који нису у праву. (Јацqуес )
· Ружа би исто тако мирисала да је и друкчијим именом зовемо.
· Чувај се беса стрпљива човјека. (Народна изрека)
· Само је један делић свемира који сигурно можете поправити, а то сте ви сами.
· Многи греше из страха да не погреше.
· Ако разум чини човека, осећај га води. (Јацqуес )
· Ко најспорије обећава, увек најверније испуњава своје обећање. (Јацqуес )
· Има људи који од свог богатства немају ништа осим страха да га не изгубе (Ривароли)
· Читање је најбоље учење. ( Пушкин)
· Подносимо погрешке својих пријатеља, па зашто онда не бисмо подносили и погрешке властите деце. (Плутарх)
· Уопште је потребно да децу чувамо од друштва лоших људи јер увек нешто од њихове злоће остане у дечијем срцу. (Плутарх)
· Када је човек заљубљен у неку идеју, врло га је тешко уверити у њезину неоснованост. (Дмитриј Иванович)
· Знање, само знање чини човека слободним и великим. (Дмитриј Иванович)
· Срце има своје разлоге које разум не познаје. (Пасцал Блаисе)
· Знање има граница, док незнање их нема.(Бранислав Нушић)
· Не веруј онима који много говоре о својој праведности. (Ниетзсцхе Фриедрицх)
· Наше мане су наш најбољи учитељ. (Ниетзсцхе Фриедрицх)
· Они који желе нешто да науче никада нису беспослени. (Сецондат )
· Варљив је углед који наслеђујемо од родитеља и дедова, он брзо нестаје ако га не прати властита врлина. ( Ниццоло)
· Познавати друге је мудрост; познавати самога себе врхунска је мудрост.( Лао Це)
· Знати да знаш оно што знаш, и да не знаш оно што не знаш - ето ти највећег знања. ( Лао Це)
· Три пута воде до мудрости: размишљање - оно је најплеменитије; одгој - он је најлакши; и искуство - оно је најнеугодније. (Конфуциус)
· Чињенице или оно што људи верују да су чињенице, дивне су...
· Будимо захвални будалама. Да их није било, ми остали не бисмо успели. (Тwаин Марк)
· Несхваћени остају само они људи који или сами не знају шта хоће, или нису вредни да буду схваћени. (Иван Сергејивич)
· Човек који није патио, не зна ни опраштати. (Томмасео Ниццоло)
· Најбољи знак истине је једноставност и јасноћа, лаж је увек замршена, накинђурена и речита. (Толстој)
· Ствари се не мењају; ми се мењамо. (Тхореау Хенрy Давид)
· Велике су ствари увек крајности; јаке душе или обожавају или мрзе. (Тарцхетти Игинио)
· Човек је од оружја учинио свог бога. И кад оружје победи, човек ће остати поражен. (Тагоре Рабиндранатх)
· Сатира је врста стакла у којем посматрачи понајчешће опазе свачије лице само не своје. (Сwифт Јонатхан)
· Опасно је да будете искрени ако нисте и глупи. (Схаw Георге Бернард )
· И ђаво може цитирати Свето писмо за своје потребе. (Wиллиам Схакеспеаре)
· Не волиш да будеш на сметњи, не волиш да те неко криво погледа, не волиш да ти ико ружну реч каже. Како онда мислиш да живиш (Меша Селимовић)
· Нико никоме не може натоварити толико муке на врат колико може човек сам себи. (Меша Селимовић)
· Никад човек не сме мислити да је сигуран, ни да је умрло што је прошло. (Меша Селимовић)
· Није важно што не чинимо добро, важно је да не чинимо зло. (Меша Селимовић)
· Све наше невоље долазе одатле што не можемо бити сами. (Сцхопенхауер Артур )
· Кад би сви људи знали што једни о другима говоре, на свету не би било ни четворице пријатеља. (Пасцал Блаисе)
· Невидљивим нитима најчвршће смо повезани. (Ниетзсцхе Фриедрицх)
· Ми смо увек беспомоћни кад смо у праву.
· Од узвишеног до смешног само је један корак. (Наполеон Бонапарте)
· Ако си се упутио према циљу и путем почео да застајкујеш и да камењем гађаш свакога пса који лаје на тебе, никад нећеш стићи на циљ. (Достојевски)
· Мржња је активно незадовољство, а завист пасивно; не смемо се зато чудити што завист тако брзо прелази у мржњу. (Гоетхе)
· Ако кажеш неку тајну свом пријатељу, води рачуна да и он има свог пријатеља.
· Човек има само оно сто даје.
· Много је људи, али човек је редак (Кинеска пословица)
· Нису времена лоша. него човек (Џон Бомон)
· Било би добро кад би младост знала што може, а старост могла све што зна (Бурманска пословица)
· Млади не знају шта је старост, а стари заборављају шта је била младост (Ирска пословица)
· Истина постоји; измишља се само лаж. (Духамел)
· Немој да очајаваш, ако правда плаче; зло и кад победи, никад није јаче (Ненадовић)
· Правда понекад спава, али никад не умире (Латинска пословица)