ОШ "ФИЛИП ФИЛИПОВИЋ"

ТАКМИЧЕЊА - 2019/20. година

слике са активности....

Едукација грађана, а посебно деце и младих о значају очувања и заштите животне средине, подстицање активизма и волонтирања младих, као и уређење простора за квалитетније образовање ученика веома су важне појединости нашег друштва.   Зато тежимо да иницирамо и  дамо подршку  организовању образовних програма за младе и да обезбедимо адекватан простора за њихову реализацију.

             Уређење школског дворишта ОШ ,,Филип Филиповић”, обезбеђен је адекватан простор за ученике школе, као и за локално становништво. 

            Пројекат финансира Министарставао  омладине   и   спорта у сарадњи са удружењем  Младих   истраживача Србије и програма "Шта нам тешко".

             Овај крај је богат природним лепотама, па је дужност сваког од нас  да да свој допринос у очувању истих. Један од начина за то је и организовање едукативних еколошких предавања у циљу подизања свести младих о значају очувања животне средине.

Акција у којој су учествовали ученици Основне школе ,,Филип Филиповић” реализована је 12.12.2019. године. Вредни ученици су својом креативношћу допринели улепшавању поменутог простора, а велику подршку у томе пружила им је наставница и координатор пројекта Неда Шутић.  Након завршетка радова планирано је да се наставе пројектне активности.

            Наставници и ученици, љубитељи природе, имају у плану да у наредном периоду организују низ активности и еколошких акција.

презентација са путовања...

Од 6. до 8. новембра у организацији Покрета горана Чачак било је реализовано студијско путовање у Словенију у оквиру пројекта “Наша шума – наша брига“. Идеја је била да на ово путовање крене по један ученик из сваке школе са територије града како би по повратку у својој средини могао да презентује доживљено. Осећам понос  и дугујем велику захвалност нашој школи „Филип Филиповић“ и наставници биологије Славици Миловић зато што су за ово путовање делегирали мене. Могу рећи да је ова посета Словенији за мене била веома инспиративна и незаборавна и да сам се вратила са пуно лепих утисака.

Првог дана по доласку у Севницу смо били смештени у хотелу „Ајдовец“. Када смо се распаковали кренули смо у обилазак Старог града Севница. То је град у коме су за време Другог светског рата живели сиромашни слојеви народа. После тога видели смо дрвену кућицу недалеко од Старог града, у којој су приказане 32 врсте дрвета са својим особинама.

Другог дана сам имала прилику да присуствујем једном школском дану. Једна од осам Основних школа у Севници коју сам посетили је „Сава Кладника“. Она има 750 ученика, 3 фискултурне сале и 9 разреда, с тим што је наше предшколско њихов први разред. После посете школи упутили смо се ка општини Радече. Тамо смо имали свечани пријем, где нам је била приказана презентација о реци Сави и сплаварење старим сплавовима, која представља туристичку атракцију.

Онда смо кренули у шетњу поред чисте и незагађене реке Саве. Имали смо прилику да видимо и још једну туристичку атракцију – едукативну коцку. После узбудљиве посете Радече отишли смо у општину Цеље. У близини Цеља смо обишли шумско игралиште и шумску кућу која ми је оставила најјачи утисак. Након тога смо обишли и сам град који је трећи  град у Словенији по величини.

Трећи дан смо самостално, без пратње наставника, обишли општину Севницу пошто смо имали слободно време.

 Ива Рајић, 8-3

         слике са књижевне вечери

Представљање свог првог и одмах награђеног романа  „Студен камен“ Јелена Драмићанин доживела је тамо где је желела- у својој основној школи.

       У четвртак, 28. новембра у Основној школи „Филип Филиповић“ представљен је роман наше некадашње ученице, сада професора књижевности у Медицинскиј школи у Чачку. Позни јесењи дани јесу право време за читање и књижевно дружење.То се потврдило и те новембарске вечери када су нашу велику канцеларију испунили љубитељи књиге и Јеленини пријатељи и колеге. Програм је водила Оливера Лабудовић, професор српског језика у нашој школи, Јеленин разредни старешина што је овом сусрету дало посебну драж. Било је дирљиво чути искрене и топле речи којима је Јелена Драмићанин наградила не само своју омиљену професорку и разредну, већ и све нас, њене колеге и саборце за лепу писану реч.

     О роману „Студен камен“ поред Оливере Лабудовић и саме ауторке говорила је и Јована Топаловић, такође професор српског језика у нашој школи. Јована је истакла све вредности ове необичне књиге- универзалност теме, посебну структуру, измаштане ликове, богатство језика, свевременску поруку. Највише се задржала на симболици камена, студен- камана:  стаменост, постојаност, сигурност, чистота, пробудивши тако у нама не само читалачку радозналост, већ и оно искуствено задовољство због блискости са овим архетипским мотивом. И наравно, охрабрила нас да заронимо у ову књигу као у нешто свима нама познато на овим просторима, на „брдовитом Балкану“.

      Наводимо и два кратка осврта наших младих колега:

   „На представљању првог романа Јелене Драмићанин могли смо чути од водитеља програма и саме ауторке који су мотиви и узори за настанак њеног првенца. Јелена посебно истиче улогу учитеља и наставника у основној школи као изразито хетерогеној средини и најбурнијем периоду одрастања. То свакако нама наставницима даје додатне мотиве и сатисфакцију за бављење овим тешким и одговорним послом.“ (Александар Делић, проф. географије)

    „Изузетно вече. Презентацијом романа успели су да заголицају машту и наведу нас да га прочитамо сигурни унапред да ћемо у читању уживати.“ (Дејан Ђелић, проф. грађанског у нашој школи, информатичар по струци)

     И на крају, излагања су била садржајна и непосредна, праћена ненаметљивом музиком нашег ученика Милана Рољевића, публика благонаклона и истински заинтересована, речју- успешно. Нека се Јелена надахне нашим добрим жељама и нека јој и будући романи буду успешни.

                                                                                                                                   Милица Станојчић, проф.

слике са радионице

Поводом 20.новембра - Светског дана детета у предшколском одељењу наше школе је организована креативна радионица "Нека се боје у срцима споје".
Деца су са својим родитаљима осликавала мајице бојама које ће касније поносно носити током заједничких шетњи и на излету.